Pojedine banke su se u poslednjih nekoliko meseci odlucile da u svoju ponudu finansijskih usluga uvrste i kes kredite za seniore tj. za penzionere. Uzimajuci u obzir da je prosecna penzija u nasoj zemlji oko 22 hiljade dinara, postavlja se pitanje kako ce penzioneri otplacivati svoja zaduzenja ukljucujuci i kamatu? Politika nekih od banaka je da na ovakvu vrstu zajma ne naplacuju troskove obrade zahteva niti zahtevaju bilo kakve dodatne garancije osim administartivne zabrane na penziona primanja. Valutna klauzula nije primenljiva, mesecna rata je fiksna i nepromenljiva, jedini eventualni rizik je da neki od starijih klijenata mozda nece stici da otplati kredit do finalne rate. Ostaje nejasno da li je praksa u svim
bankama da ukoliko dodje do eventualne smrti duznika, porodica ne snosi nikakvu odgovornost za otplatu ostatka duga. Jedna od domacih banaka je u svojoj promociji kredita za starije gradjane ukljucila i odredjene dodatne pogodnosti, uracunate u cenu kredita, poput zivotnog osiguranja tokom celog perioda otplate i time sebi obezbedila pokrice eventualne nedospele obaveze po kreditu.
Uzimajuci u obzir da su banke poslednjih meseci prosirile svoju ponudu kes kredita, usled njihove povecane popularnosti, nije ni cudo da se neki od nasih starijih gradjana opreduljuju da novac potrose za svoje licne potrebe, oporavak u nekoj od domacih banja ili kupovinu poklona mladjim clanovima porodice.
Zabrinjava cinjenica da je ovakav vid zaduzivanja najskuplji, a da gradjani jednostavno ne mare za moguce teskoce prilikom vracanja duga. Podseticemo da se kamate na kredite u gotovini krecu od 20% – 28% na dinarske, i 15% – 18,5% na one koji su indeksirani u stranoj valuti, najcesce evropske monetarne unije.
Kao sto smo pomenuli u prethodnom tekstu, gradjanima pred leto jednostavno nedostaje dovoljno gotovine kako bi uspeli da finansijski „isprate“ gomilajuce troskove odmora i letovanja. Iskustva pokazuju da je najveca traznja za kes kreditima dva puta u toku godine, uoci letnjih meseci i pred novogodisnje praznike.
Ono na sta svi izvori upozoravaju je opreznost prilikom zaduzivanja i jasnu definicuju kamatnih stopa kao i plana otplate. Najveci broj prituzbi gradjana Srbije na rad banaka odnosi se bas na nenajavljene promene u visini rata, kao i neobjasnjavanje ili nepotpuno razlaganje odluke cija je posledica ovakva promena.
Ako je verovati nedavnoj izjavi guvernera Narodne banke Srbije, od usvaja Predloga zakona o zastiti finansijskih usluga, bankama i drugim finansijskim kucama ce ubuduce biti apsolutno onemogucena jednostrana promena visine kamatnih stopa. Svrha ovog zakona, koji je NBS predlozila skupstini na usvajanje, je detaljno uredjivanje apsolutne zastite korisnika bankarskih usluga, finansijskog lizinga i finansijskih pogodbi, tako sto ce se ubuduce davaoci ovih vrsta usluga prema svojim klijentima odnositi na fer i transparentan nacin uz blagovremeno i istinito informisanje. Soskic navodi da je zadovoljan dosadasnjim aktivnostima NBS na zastiti klijenata i napominje da su one dale pozitivne rezultate, ali da je ipak bio neophodan posebni zakon kojim se odredjuju svi obavezni elementi ugovora, kao sto su prava i obaveze, koji se zakljucuje izmedju, u ovom slucaju, finansijskih institucija i klijenata.